Mlada pijanistkinja Mina Ristić je 15. aprila 2020. godine bila gost na Azerbejdžanskom nacionalnom televizijskom kanalu AzTV u emisiji pod nazivom Azərbaycan deyəndə (Kada kažeš Azerbejdžan). U daljem tekstu možete pročitati prevod intervjua.
AzTV: U svetu se sve više ljubitelja muzike upoznaje sa klasičnom muzikom Azerbejdžana, a muzičari za teme svojih naučnih radova odabiraju teme vezane za azerbejdžanske kompozitore. Jedna od takvih muzičara jeste studentkinja završne godine doktorskih studija na FMU u Beogradu Mina Ristić, kojoj je odobrena doktorska teza pod nazivom ,,Sonate za violinu i klavir azerbejdžanskih kompozitora druge polovine 20. veka – problematika stila i kreiranje interpretacije”, u kojoj će se baviti analizom dela Kara Karajeva, Azera Rzajeva, Ajdina Azimova i Eladara Mansurova.
Mina Ristić: Naučni radovi iz umetnosti bi po pravilu na prvom mestu trebalo da sadrže element inovacije, dakle da prezentuju nešto novo ili nešto već poznato, ali na drugačiji, inovativan način. Moja doktorska disertacija će biti prvi naučni rad na Balkanu na temu azerbejdžanske muzike, koja je u Srbiji vrlo retko izvođena, a pisani radovi gotovo da uopšte ne postoje. Druga pozitivna strana ovog rada je ta što muzičari iz regiona mogu da se upoznaju sa novim kompozitorima i obogate svoj koncertni repertoar zaista vrednim kompozicijama.
Koji je vaš omiljeni azerbejdžanski kompozitor?
Na svim svojim solo nastupima često izvodim dela azerbejdžanskih kompozitora i njihov sam zaljubljenik, a jedan od mojih omiljenih kompozitora je Fikret Amirov. Imala sam čast da baš u ovoj sali izvedem njegov Koncert za klavir i orkestar na arapske teme, pod dirigentskom palicom azerbejdžanskog dirigenta Ejuba Galijeva (Ayyub Guliyev), a uz pratnju simfonijskog orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu. Publika je sa velikim oduševljenjem pozdravila ovaj nastup, a te večeri su se na istom koncertu izvodila i druga dela azerbejdžanskih kompozitora, pri čemu muzičari u orkestru i dan-danas spominju sa kakvim zadovoljstvom su svirali ove kompozicije. Kompozitor čija dela takođe veoma volim je Arif Meljikov. Na skoro svakom koncertu tokom prethodne godine sam sa velikim užuvanjem izvodila za bis odlomak iz njegovog baleta „Poema o ljubavi“.
Koliko su azerbejdžanska i srpska muzika slične?
Iako muzika iz obe zemlje ima svoje specifičnosti i karakteristike, mogu da navedem jedan interesantan podatak: kada smo na jednom koncertu izvodili kompozicije srpskih i azerbejdžanskih kompozitora, slušaoci u pojedinim momentima nisu mogli da razlikuju srpsku i azerbejdžansku muziku, jer ima dosta sličnosti u pojedinim ritmičkim i melodijskim motivima.
Da li mislite da je muzika dobar jezik kojim diplomatija može da govori?
Smatram da je muzika najbolji jezik kojim diplomatija može da „govori”.